kladovo

U Kladovu uskoro hotel sa pet zvezdica

Za ljubitelje Dunava sa dubljim džepom

 
Stari hotel Đerdap u Kladovu

Kladovo - (ponedeljak, 5. mart 2007.)Kladovu, jednom od gradova u Srbiji koji izlaze na Dunav, smeši se lepa budućnost. Ozbiljni poslenici i investitori u turizam ovoj varoši prognoziraju da će postati značajan turistički centar u Srbiji. To potvrđuje i činjenica da će za manje od mesec dana početi gradnja najmodernijeg hotela s pet zvezdica, najveća ovogodišnja investicija Hotelsko -turističkog preduzeća "Plaža" iz Beograda. Budući kompleks prostiraće se na 52 ara na dunavskom keju, u komšiluku postojećeg kladovskog hotela "Đerdap". Čitava investicija vredna je oko dva miliona evra, a samo u kupovinu zemljišta investitor je uložio 81 hiljadu evra. Ugovor su parafirali Mile Adžić, vlasnik i direktor HTP "Plaža", i dr Siniša Popović, predsednik opštine Kladovo.
- Mladi i energični ljudi iz kladovske lokalne samouprave za kratko vreme pripremili su mesto na kojem već 19. marta treba da počnu prvi građevinski radovi na budućem hotelu. Ova investicija puno znači i za ovdašnje stanovništvo, jer će to biti prilika za otvaranje novih radnih mesta i posao za radnike hotelsko - turističke struke - izjavio je po potpisivanju ugovora vlasnik budućeg hotelskog zdanja, izražavajući i uverenje da će Kladovo zbog svojih resursa uskoro postati jedna od važnijih tačaka na turističkoj karti Srbije.
Turisti ni sada ne zaobilaze Kladovo, a za očekivati je da će ih sa izgradnjom novog objekta biti i više. Postojeći hotel Đerdap najčešće je domaćin sportistima, učesnicima seminara, đačkim ekskurzijama i tranzitnim turistima i sa manjim ili većim uspehom radi već tridesetak godina. Raspolaže sa 330 kreveta i kategorisan je sa tri zvezdice, dok će budući hotel, koji će raditi u sastavu HTP "Plaža" Beograd, biti namenjen klijenteli sa dubljim džepom. J. B. K.

http://www.danas.co.yu/20070305/hronika5.html

 

Evropska unija u Ðerdapskoj klisuri

Do Drugog svetskog rata Kladovo je bilo poznato turistièko mesto, a stari Kladovljani kažu da je s proleæa i jeseni, i posebno tokom letnjih meseci, u gradu bilo više "stranaca" nego meštana. Luksuznim putnièkim brodovima - "Karaðorðe", "Kraljica Marija", "Kralj Aleksandar" i "Vojvoda Mišiæ", nedeljom su na izlet dolazili Beograðani i Rumuni iz Turn Severina i Oršave. Privlaèili su ih Ðerdapska klisura, Sipski kanal i veseo i gostoljubiv grad u kojem su mogli uživati u ribljim specijalitetima, vinu sa "živog" peska i sviraèima, po kojima su bile poznate kladovske kafane i pansioni.
Nedaleko od hotela "Ðerdap" nalazi se jedina plaža na obali Dunava, a ako se odluèite da se baš tu kupate, neobièno je to što æe vam se pogled pružati na brojne industrijske pogone Turn Severina, koji su udaljeni svega nekoliko stotina metara na drugoj, rumunskoj, obali. Možda je zbog toga pre desetak godina odluèeno da se izgradi kupalište na periferiji Kladova, koje je prema reèima meštana, "radilo" samo jednu sezonu. Narednog leta, kupaèe su doèekale žabe i pijavice.
Sreæom, na samo par kilometara od centra Kladova nalazi se Omladinsko - sportski kamp "Karataš" koji obuhvata zatvoreni bazen, i što je posebna pogodnost za sportiste, tri sportske sale, automatsko strelište, teretanu i kuglanu. Kamp je osnovan u vreme izgradnje HE "Ðerdap", kada su se organizovale èuvene omladinske radne akcije, o èemu i danas svedoèe nazivi paviljona i bungalova za smeštaj gostiju - "Sarajevo", "Kotor", "Novi Sad", "Titograd", "Skoplje" i "Ljubljana". Kamp ima i poštu i ugostiteljske objekte, a za one koji se odluèe da ga posete, postoji i moguænost organizovanja turistièkog razgledanja okoline.
U neposrednoj blizini kampa nalazi se arheološko nalazište Dijana, nekadašnji rimski vojni logor. Ipak, najvrednija impresija za svakog turistu predstavlja obilazak Trajanove table, kojom je rimski imperator 103. godine naše ere ovekoveèio završetak izgradnje èuvenog vojnog puta. Tabula Traiana je zbog nadolaska Dunava, uzrokovanog izgradnjom hidroelektrane, premeštena sa svoje prvobitne lokacije na viši nivo i do nje je moguæe doæi jedino reènim putem. Imperator je povodom izgradnje Rimskog kanala podigao još jednu tablu, poznatu kao Trajanova tabla ll.
Ðerdapska klisura, prirodno podeljena na Gornju i Donju klisuru, duga je 130 kilometara. U Donjoj klisuri, najživopisnijem delu Ðerdapa, nalaze se kanjoni Mali i Veliki kazan. Razgledanje ovih prirodnih retkosti, organizuje se brodom, koji polazi sa nekadašnje Balon stanice za signalizaciju reènog saobraæaja, koja je sada pretvorena u restoran u kojem se služe riblji specijaliteti. I sa rumunske strane postojala je Balon stanica, ali i ona je promenila namenu - "postala" je crkva. Koliko je Rumunima stalo do ulaska u Evropsku uniju, govori i to da je spoljni zid crkve, okrenut Dunavu, oslikan zastavama Rumunije i EU. Nedaleko od crkve, u ogromnu stenu je uklesan lik daèkog vojvode Deèebala, koji se, kako nam je rekao turistièki vodiè, borio protiv cara Trajana. Èuli smo i to da je za ovo umetnièko delo izvesni rumunski gastarbajter uložio više od milion dolara.
Sa srpske strane obale, nalazi se jedini splav u Ðerdapskoj klisuri. Zbog èinjenice da je Ðerdap nacionalni park, kao i da je reè o pograniènom podruèju ovde nije nimalo lako podiæi objekat na vodi. Saznajemo da je njegov vlasnik "zaslužni pojedinac" i da je dobio privremenu dozvolu. Miloš Z.Mitroviæ

http://www.danas.co.yu/20040906/periskop1.html26svnum%3D10%26um%3D1%26hl%3Dde%26rls%3DRNWE,RNWE:2006-49,RNWE:de%26sa%3DN

Komemorativna nedelja posvecena Jevrejima iz Beca i drugih evropskih zemalja nastradalim u Drugom svetskom ratu
Secanje na tragicni "Kladovo transport"

Neuspeo pokusaj spasa: Kladovo u vreme boravka jevrejskih izbeglica


    Jevrejski istorijski muzej Saveza jevrejskih opstine Jugoslavije iz Beograda, uz podrsku Nacionalnog fonda Republike Austrije za zrtve nacionalsocijalizma, Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu i Skupstine opstine Kladovo organizovali su ove nedelje komemoracije u Kladovu, Sapcu i Beogradu ucesnicama kladovskog transporta - zrtvama nacistickog terora. Priredjene su i dve izlozbe i Okrugli sto u okviru koga su istoricari prof. dr Andrej Mitrovic, prof. dr Milan Ristovic, dr Branka Prpa i drugi istrazivaci izneli nova vidjenja i podatke o tom dogadjaju.
    Komemorativna nedelja "Kladovo transport" posvecena je Jevrejima iz Beca i nekoliko drugih evropskih zemalja koji su u jesen 1939. godine pokusali da se spasu od nacistickog terora i usele u Palestinu. Na tom putu se najpre isprecila Engleska, pod cijom upravom je bila teritorija tadasnje Palestine, a koja je ogranicila broj dozvola za useljavanje. Jevreji, njih oko hiljadu, ipak su se odlucili da krenu bez sertifikata odnosno dozvola za useljavanje. Za putovanje su se pobrinule jevrejske omladinske i druge cionisticke organizacije. Led na Dunavu i druge okolnosti zaustavile su putnike koji su krenuli Dunavom da bi preko Crnog mora stigli do Palestine. Bili su prinudjeni da ostanu u Kladovu, na domak rumunske granice.
    Kraljevina Jugoslavija je u to vreme bila jedna od poslednjih slobodnih zemalja u Evropi. Savez jevrejskih veroispovednih opstina Kraljevine Jugoslavije je u periodu od 1933. do 1941. godine ulozio velike napore da pomogne jevrejskim izbeglicama iz cele Evrope.
    - Jevreji koji su parobrodima "Car Nikola II", "Car Dusan" i "Kraljica Marija" doputovali u Kladovo ostali su u tom gradu od kraja 1939. godine sve do septembra 1940. godine kada su prebaceni u Sabac. Tu ih je zatekla nemacka okupacija i u oktobru 1941. godine streljani su muskarci zajedno sa sabackim Ciganima u mestu Zasavica, a zene i deca, koji su pesice oterani u Beograd u februaru 1942. godine, poguseni su u kamionu s gasom u maju 1942. godine, navodi Aca Singer, predsednik Saveza jevrejskih opstina.
    Tragicni "Kladovski transport" izazvao je veliku paznji. Tako je u Becu napravljena izlozba bazirana na fotografijama jednog od prezivelih ucesnika iz tog transporta. Autorka izlozbe Alisa Douer uz izlozbu je napravila i prateci dokumentarni film baziran na intervjuima sa prezivelim iz Kladovskog transporta.
    U Zasavici kod Sapca, mestu stradanja Jevreja, podignut je spomenik. U to vrme ambasador Austrije u Jugoslaviji bio je Volfgang Petric koji je i pokrenuo inicijativu da se napravi jedna veca i znacajnija komemoracija. Realizaciju te ideje preuzeo je na sebe inzinjer Aleksandar Mosic iz Beograda cija je namera bila da komemoraciju organizuje u maju 2002. godine a u trajanju od nedelju dana. Planiran je i dolazak prezivelih iz transoporta i njihovih rodjaka. Uskoro je pocela i saradnja sa Udruzenjem austrijskih Jevreja u Izraelu. Zbog problema oko nalazenja prostora u kome je trebalo da se priredi izlozba iz Beca, komemoracija je odlozena za ovaj mesec sto se u sustini i poklapa sa datumom stradanja Jevreja Kladovskog transporta.
    Jevrejski istorijski muzej iz Beograda sa upravnikom Milicom Mihailovic i ostalim koji rade u tom Muzeju orgnizovali su ovo gostovanje. Kako, medjutim, Jevrejski istorijski muzej nije imao sredstava ni za komemoraciju a ni za podizanje spomenika, kao sponzor za realizovanje ovog spomenika javio se Austrijski nacionalni fond za zrtve nacionalsocijalizma i Austrijski kulturni forum, a Narodni muzej u Beogradu prihvatio je da se izlozba beckog Jevrejskog muzeja "Kladovo - bekstvo u palestinu", ciji je autor Alisa Douer, organizuje u njihovom prostoru, a okrugli sto u Medija centru.
    Kako je i planirano u Kladovu je postavljena spomen ploca koja ce kako su naveli organizatori govoriti o tragicnoj sudbini ljudi koji su u ovom gradu proveli skoro godinu dana. Arhitekta Mimi Bihaly Vuckovic uradila je spomenik na kome je postavljena spomen ploca. Prema njenom predlogu postavljene su tri ploce sa secanjima ispisanim na tri jezika: srpskom, nemackom i hebrejskom jeziku.
    U tom gradu priredjena je izlozba Jevrejskog istorijskog muzeja iz Beograda pod nazivom "Jedna evropska prica - Kladovo transport". Autor ove izlozbe je Milica Mihailovic, kustos u Jevrejskom istorijskom muzeju.
    Na izlozbi su prikazana i dokumenta iz Arhiva tog Muzeja cije su vrednosti istorijske, etnoloske i umetnicke zbirke i te kako zapazene medju posetiocima i pojedincima iz zemlje i inostranstva. Muzej, inace, ima bogatu arhivsku gradju, koja obuhvata: holokaust, antisemitizam, liste jevrejskih zrtava fasizma, rad jevrejskih opstina u nekadasnjoj Jugoslaviji, jevrejske opstinske knjige, zatim omladinska i sportska i dobrotvrna drustva, skole i druge jevrejske ustanove. Medju kolekcijama Jevrejskog istorijskog muzeja poseban znacaj ima tzv. Zbirka stare i retke knjige.
    Zlatija Vukovic

http://www.danas.co.yu/20021019/vikend4.htm

 

 

Kladovo - (subota-nedelja, 17-18. mart 2007)Dotok vode Dunava koji se svakodnevno uvećava za 150 kubika u sekundi doprineo je povećanoj proizvodnji električne energije na našoj najvećoj dunavskoj elektrani. Dnevna proizvodnja struje na Đerdapu I (na slici) je 20,5 miliona kilovat-časova ili 25 procenata iznad plana. Zahvaljujući i tome, od početka marta prva dunavska hidroelektrana proizvela je preko 230 miliona kilovat-časova, čime je praktično plan za ovaj mesec već ispunjen. J. B. K.

 

 

 

 

 

Prvi sajam zapošljavanja u Kladovu


Najtraženiji radnici mašinske i elektrotehničke struke
Kladovo - Na prvom Sajmu zapošljavanja u Kladovu osam poslodavaca iskazalo je potrebu za 77 radnika, a najtraženiji su bili radnici mašinske i elektrotehničke struke. Istovremeno su 182 kandidata podnela svoja dokumenta i radne biografije, a tako mali broj prijavljenih kandidata iznenadio je poslodavce i organizatore Sajma zapošljavanja u Kladovu. Ilustracije radi, Brodogradilište Rajna Dunav tražilo je 40 radnika za koje bi organizovalo prekvalifikaciju za brodomontere i zavarivače, a za posao u ovoj firmi na Sajmu je bilo samo 16 zainteresovanih. Doduše, bilo je i drugačijih slučajeva, pa se tako za mesta deset mašinbravara u AD Đerdap - usluge prijavilo čak 48 lica. Prema evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, na području Borskog okruga na posao čeka više od 17 hiljada lica, a u kladovskoj opštini bez posla je njih oko tri hiljade, te je i to bio jedan od razloga za organizovanje prvog Sajma zapošljavanja u ovoj podunavskoj komuni. J. B. Krečković

Sajam zapošljavanja pokazao da nezaposleni u Kladovu biraju posao

Kancelarija najprivlačnija
Kladovo - I mada je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Kladovu preko dve hiljade lica, stanovnici ove podunavske opštine ipak biraju posao. Ovo se potvrdilo na nedavnom Sajmu zapošljavanja u Kladovu gde su pojedini poslodavci ostali kratkih rukava, dok se drugima prijavilo i deset puta više kandidata od broja koji je tražen. Naime, na ovom je Sajmu iskazana potreba za 166 radnika u različitim firmama i na različitim radnim mestima.
Brodogradilište Rajna - Dunav koje je već ugovorilo poslove a Holanđanima i obezbedilo obuku za prekvalifikaciju već duže vreme traži 40 brodoremontera, a na ovom Sajmu zapošljavanja prijavilo im se tek 11 lica zainteresovanih za posao kod njih. Slično je prošla i ponuda za 10 vinogradara AD Ključ, što potvrđuje tezu da se nezaposleni ne otimaju za proizvodna zanimanja, a da su im zanimanja tipa kancelarijski službenik najprivlačnija. Tako se, na primer, Agenciji Bafer koja je tražila četiri administrativna radnika, vozača, tehničara za održavanje kompjutera, dva higijeničara i kurira, na Sajmu zapošljavanja prijavilo 40 zainteresovanih. Priliku da biraju imaju i u AD Đerdap turist, gde je za tri sobarice konkurisalo čak 38 žena, kao i u budućem hotelu Aqua star Danube jer je za 42 radna mesta u ovom hotelu visoke kategorije konkurisala trećina od ukupno prijavljena 434 lica koja su na skorašnjem kladovskom Sajmu zapošljavanja tražila posao. J. Bujdić Krečković

sreda, 18. april 2007.

 
 
Od praistorije do Tita i Čaušeskua
 
Okolina Kladova, grada koji ima desetak hiljada stanovnika, od davnina je nastanjena, o čemu svedoče predmeti materijalne kulture najstarije civilizacije Evrope. Ipak, nestabilne ekonomske i političke prilike tokom istorije onemogućavale su da se na ovom području za duže vreme ustali jedan entitet. Zahvaljujući povratku stanovništva iz Rumunije početkom XLX veka, doseljavanjem iz Hercegovine, Banata i sa Kosova Srbi se homogenizuju i danas čine većinski narod. Posle njih, najbrojniji su Crnogorci.
Na život u ovom kraju presudan uticaj imali su Dunav, Đerdapska klisura, kasnije i Sipski kanal, zbog kojih su se često vodili ratovi. U prvom veku naše ere područje je, kao i ostatak kasnije Srbije, posle osvajanja ušlo u sastav rimske provincije Mezije. U vreme vladavine Vizantije doselila su se slovenska plemena, koja su Turci pokorili krajem XLV veka. Njihova vladavina okončana je 1867, kada je turska vojna posada napustila tvrđavu Fetislam (Feht - Ul - Islam), na zapadnoj periferiji današnjeg Kladova koja se smatra najznačajnijim spomenikom kulture iz bliže prošlosti grada. Sastoji se iz Malog i Velikog grada, iznad čijih su kapija bile postavljene ploče koje su veličale sultana Mahmuda ll. Tvrđava je danas zapuštena. Nekada je okolina Fetislama bila omiljeno šetalište, a na podignutom "amfiteatru" sa pozornicom održavale su se kulturne manifestacije. Gledalište je sada uraslo u gustu i visoku travu, a u nekadašnjem turskom zatvoru koji je sastavni deo tvrđave žive izbeglice.
Stariji stanovnici Kladova ističu da je Drugi svetski rat "dospeo" u Jugoslaviju upravo preko ovog grada, jer su nemačke trupe ušle u Kladovo pre bombardovanja, u noći između 5. i 6. aprila 1941. Nemci su najpre zauzeli strateški važan Sipski kanal (naziv je dobio po obližnjem selu Sip), izgrađen 1896. radi obezbeđivanja plovidbe Dunavom. Pre dve godine na Keju u neposrednoj blizini Hotela Đerdap, podignut je spomenik koji podseća da je Kladovo 1940. udomilo hiljadu austrijskih i nemačkih Jevreja "kojima je na putu u Obećanu zemlju Kladovo bilo jedina mirna luka".
Neko je sa spomenika uklonio Davidovu zvezdu.
Na kladovskom Keju nalazi se i vila Ruža (na slici) podignuta 1934, u kojoj je boravio Josip Broz Tito prilikom svojih susreta sa predsednikom Rumunije Nikolae Čaušeskuom, u vreme izgradnje Hidroelektrane Đerdap. Vila sada izgleda ruinirano, sa upropašćenim i grafitima prekrivenim fasadama. Kada bi se neko o njoj postarao, kao i o zgradi Stare carinarnice pred kojom su se sastajala dvojica predsednika, mogla bi biti pretvorena u turističku atrakciju.
Preko Dunava, na drugoj obali, nalazi se ogromna industrijska zona Turn Severina, rumunskog grada u kojem živi više od 100.000 stanovnika. Noću, gledajući sa brda nad Kladovom, Dunav "iščezava", a dva grada se "spajaju", i ljudima koji prvi put dolaze u gradić kraj reke, Kladovo izgleda kao metropola.
 Nastavlja se Miloš Z.Mitrović

Kako je pogon Brzanplasta u Kladovu pokazao da ekonomija i ekologija mogu zajedno

Plastično smeće završava gde treba
četvrtak, 22. mart 2007.
Kladovo - Da ekonomija i ekologija mogu zajedno na dobrobit šire zajednice, pokazuje primer Kladova gde je otvaranje pogona Brzanplasta u kome se balira PVC i PET ambalaža, promenilo navike ljudi ovoga kraja. Naime, plastično smeće više ne završava svuda redom, pa ni na obalama Dunava, već u pogonima ove firme. U okviru akcije Za lepše i čistije Kladovo svim domaćinstvima je JP Komunalac podelilo plastične vreće za razvrstavanje otpada, uz to na brojnim su mestima postavljeni i žičani kontejneri za odlaganje plastičnog smeća. Kako kažu u Brzanplastu, dosad su postavljena 32 žičana kontejnera, a plan im je da nabave još desetak. Prikupljeni plastični otpad odvozi se jednom do dva puta mesečno, da bi se u pogonu Brzanplasta presovao u poluproizvod namenjen daljoj preradi.
Tokom dve godina rada ovog pogona, inače jedinog takve vrste u istočnoj Srbiji, prerađeno je nekoliko stotina tona plastičnog otpada koji je pre toga završavao na smetlištima, dunavskoj obali ili pored puta. Brzanplast planira takođe proširenje posla na čitav Borski okrug, pri čemu bi Kladovo postalo regionalni centar za baliranje plastičnog smeća. J. B. K

Kladovsko porodilište po svetskim standardima
ponedeljak, 29. mart 2004.

Kladovo - Predstavnici zajedničke komisije UNICEF, Instituta za zaštitu zdravlja pozitivno su ocenili u Zdravstvenom centru u Kladovu sprovođenje Programa zaštite porodice,prirodne ishrane odojčadi i Bejbi fredli programa. U kladovskom porodilištu ovaj program se sprovodi već sedam godina i u njega je uključen tim od 30 lekara i medicinskih sestara na Ginekološko akušerskom odeljenju, pedijatriji, dispanzeru i patronaži. Programom zaštite porodice i prirodnog dojenja novorođenčadi do sada je obuhvaćeno više stotina porodilja, a samo u ovoj godini 40 majki i članova njihovih porodica. Porodilište Zdravstvenog centra u Kladovu kandidat je za dobijanje međunarodnog sertifikata i plakete Svetske zdravstvene organizacije a razultate za sprovođenju Bejbi frendli programa. B. P.

Posle privatizacije novi početak brodogradilišta u Kladovu

Holanđani naručili pet barži

KLADOVO - Veliko brodogradilište u Kladovu za remont istočnoevropske flote u proteklih 15 godina rušilo se kao kula od karata. Sunovrat ovog nekada uspešnog društvenog preduzeća sa skoro 800 zaposlenih počeo je 1990. godine, zatvaranjem Dunava i uvođenjem ekonomskih sankcija, a zatim i privremenih mera Vlade Srbije. Odlazili su radnici, nestajali su proizvodna oprema i alati, a brodogradilište se gušilo u dugovima.

Demokratske promene 2000. godine i privatizacija, čini se, okreću novu stranicu u kladovskom brodogradilištu. Od juna 2004. godine ova firma nalazi se u rukama holandsko-rumunsko-srpskih vlasnika. Nove gazde su, kako kažu, za svega dve godine u obnavljanje proizvodne opreme i izgradnju građevinske hale uložile čak 4,3 miliona evra, što je znatno više od predviđene sume za investicije.

SUBVENCIJE DRŽAVE

U januaru iduće godine brodogradilište bi od Vlade Srbije i holandske države trebalo da dobije subvencije za izgradnju još dve nove proizvodne hale, kaže Radu Arelean. Iz novoizgrađene kompjuterizovane proizvodne hale prvi brod, dugačak 190 metara, širok 11,45 i visine 4,20 metara trebalo bi da izađe i zaplovi Dunavom u avgustu 2007. godine.

- Da se trud, zaista, isplatio govore nam i upravo potpisani ugovori sa holandskim partnerima iz Roterdama o izgradnji pet samohotki-barži koje će biti isporučene do 2008. i čija je vrednost oko devet miliona evra. Budući da je ovaj posao dugoročan, omogućiće dalju modernizaciju brodogradilišta i novo zapošljavanje. Pored sadašnjih 150, uglavnom proizvodnih radnika, računamo da će do kraja iduće godine u halama biti ukupno 500 zaposlenih - kaže Rumun Ioan Radu Arelean, jedan od suvlasnika Brodogradilišta "Rajna - Dunav".

Strani poslodavci na ovome, kako kažu, neće stati. Firma "Radenstil Balkan" uskoro će početi podizanje nove proizvodne hale na 3.000 kvadrata u kojoj će se proizvoditi hidraulični poklopci za prekookeanske brodove. Novo ulaganje vredno je 2,3 miliona evra, a na vrata nove firme "Rajna - Dunav" kucaju i privrednici iz Nemačke, spremni da ulažu u razvoj istočne Srbije. "Sa starim Brodogradilištem 'Kladovo' dugovali smo 1,32 milijarde dinara. Sa blokiranim računom nismo mogli da poslujemo jer nijedna banka nije htela da nam da kredite za investiciona ulaganja u brodogradnju, pa je razdruživanje, nekako, usledilo kao logičan potez", dodaje Radu Arelean.

http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2006/12/03/srpski/D06120209.shtml

 

 



Kostenlose Homepage von Beepworld
 
Verantwortlich für den Inhalt dieser Seite ist ausschließlich der
Autor dieser Homepage, kontaktierbar über dieses Formular!
>